Sa današnjin danon AMEN – ključe sela su priuzele rupske Čarojce (ilitiga Maškare, kako jih sade zovu), a to nusi samo je’no: akanje, berlakanje, manto dreljenje i još sumanutije maškaranje…
Ka šta i nalopre rekošmo, na svetu ned’lju, 15.-og dana veljače privrtače, maškarane Čarojce kriću sa berlakanjenj.
U ravni 9 uri kriće se iz Verovića, cikon Šantarne kuće. Ić’mo s traktorin, spuštat se na Krstače, pa niz Stranjik u Rupe. Od Zvune Aćina Ljutinara kuće na vri sela pa sve do ciko table na dnu sela nagledat ćete se arožina. A unda vrcon rikverc sa dnu sela do škole.
Tamo nas čeka najvažnije – suđenje! Nesritni Krnjo će naćul’t uši, koje su mu ka lopari, da dobro posluša šta mu se stavlja na teret. A unda ć’mo ga užgat ka šta je mali Joželin podpirija autobus! Mura neko plat’t glavon za sve lanjske grije…
Izađ’te na put iz avlije, mante rukon, iskelj’te zube teke i podrž’te naše Čarojce – a uni će van bit najmantiji ako in šta tušnete u ređipet, mudante il’ torbak
Nu, nećte se sad cicijat, Čarojce su se vrat’le nakon podosta zemana, podmaž’te im škašelu!
A kad napokon prisudimo nesritnjaku Krnji i potpalimo ga s peračon, iđe uno najbolje:
žderačna
napijačna
manitanje i blesiranje
Aj dođ’te svi koji ste u mući oti dan, namaškarani ili ka’ normalni. Teke ć’mo se prodivan’t, proćakulat, ako Bog da oblokat i zajno reć’ zimi i kišur’ni da i’ je bilo dosta.
Vidimo se u ned’lju – jer di ćeš se drugo moć namazan voz’t u traktorskoj prikolci, za desert kušat desertno vino, a cilo vrime oko glave će ti zukat naše najdraže životinje – vinske muš’ce…nigdi drugo to neš nać’ neg’ u Rupan!!
